Смештена на Дунаву ова тврђава, осим што нуди импресиван поглед, има и богату историју. Претпоставља се да је изграђена у 14. веку, а због свог положаја била је занимљива српским, мађарским и османлијским освајачима, те су вођене многе битке и самим тим је често мењала власника. Назива се још и Голубачки град или Голубачка тврђава због римског одбрамбеног утврђења које се раније ту налазило. Подељена на горњи и доњи замак, има укупно осам торњева високих од 20 до 30 метара, а тамо су и остаци српске православне цркве. Црква је смештена на ивици воде због успона Дунава и веома је близу Гвоздене капије, још једне атракције на Дунаву.
Више информација: Википедијa - Голубачки Град
(Слика: Голубачка тврђава; Извор: Пикабаи)
„Улмска кутија“ је била врста брода/барке за једнократну употребу, која се од средњег века користила за превоз робе и путника. Подругљиви назив „кутија“ настао је у 19. веку, због равног дна, односно плитког газа на баркама. Данас су Улмске кутије првенствено симбол исељавања Подунавских Шваба - становништва из Улма и њихово насељавање низводно уз Дунав, у периоду од 17. до 19. века. Улмска кутија је део историје Подунавских Шваба, који су њоме напуштали своју домовину у потрази за бољим животом. Подунавским Швабама називају се колонисти из Франaчке области, Пфалца, Хесена, Аргауа, Елзаса, Лорене, Луксембурга, Тирингије и исељеници из многих аустријских земаља, који су од краја 17. века стигли у југоисточну Европу у великим таласима званим „Швапски возови“.
Више информација: Stadt Ulm - Ulmer Schachtel
(Слика: "Улмска кутија"; Извор: Донаубуро)
У многим земљама уз Дунав постоји традиција да се хлеб и со доносе као симболичан дар за разне прилике. То може бити дочек гостију или пријатеља, усељење у нови дом или ступање у брак.
Више информација: Wikipedia - Bread and salt
(Слика: девојка у традиционалној ношњи са хлебом и сољу; Извор: Пројекат „Укуси Дунава“)
Мартеница је уобичајени поклон за 1. март. На бугарском језику назива се „Martenitsa“, а на румунском „Martiso“. Сачињена је од црвено-беле траке и привеска. Носе га жене и деца неколико недеља почевши од 1. марта, у знак доласка пролећа. У Бугарској мартеница представља амајлију за здравље и дуг живот, па се 1. марта дарује члановима породице, пријатељима и колегама. Црвена боја je симбол за црвене образе, док бела симболише седу косу. Мартеница се носи до 1. априла или до појаве првих знака пролећа. Након тога се везује за гране дрвећа или скрива испод камена, уз замишљање жеље.
Више информација: Wikipedia - Mărțișor
(Слика: Mартиница; Извор: Пикабаи)
Лотца је традиционални рибарски чамац карактеристичан за делту Дунава у Румунији, где се и данас користи као уобичајено средство за превоз путника. У подручју делте Дунава свако има чамац, јер већина села у том делу није повезана путевима. Дрвени чамац је омиљено средство због своје једноставности и поузданог века трајања од 50 година
Више информација: Rowmania - Descoperă Rowmania
(Слика: Лотца; Извор: Ровманиа)
Црква Светог Андреја у Кијеву (Украјина) због своје уметничке оригиналности убраја се у ремек дела украјинске архитектуре 18. века. Легенда каже да је апостол Андреј у првом веку после Христа путујући реком Дњепар дошао до брежуљака данашњег Кијева. Управо на месту где данас стоји црква, Св. Андреј је благословио брда у околини и поставио први крст. Дрвена црква је изграђена 1112. године, док је 1744. године изградњу данашње цркве наручила царица Елизабета Петровна Романова када је посетила град. Црква је освећена 1767. године, а од 1968. служи као црквени музеј. У приземљу се налази Теолошка академија и семинар Украјинске аутокефалне православне цркве.
Више информација: Википедијa - Православна црква Украјинеe
(Слика: Црква Св. Андреја (Кијев); Извор: Пикабаи)
Овај прекрасни жељезнички мост познат под именом Chmarošksý вијадукт окружен је шумама и брдима, а досеже висину од 18 метара и дужину преко 110 метара. Иако је грађен у античком стилу Chmarošksý вијадукт датира из 1930. године и данас је у функцији, спајајући два тунела на прузи између Маргецанија и Червене Скале.
Више информација: Atlas Obscura - Chmarošský Viadukt
(Слика: Chmarošský вијадукт (железнички мост); Извор: Пикабаи)
„Фолклор је видљиви израз целокупне баштине неке етничке заједнице, која у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу“ (Википедија). Ту се убрајају обичаји, знања и вештине, ритуали, музика, уметност… У већини подунавских земаља фолклор, који укључује песме, ношње и плес је врло живoписан. Мотив на фотографији приказује три различите народне ношње.
Више информација: Википедијa - Фолклор
(Слика: традиционалне ношње; Извор: Бертрам Вегемер)
Било да је у питању музичка група (бенд), појединачни инструмент или песма – припадници народа Синти и Рома познати су у свим подунавским земљама по својој музикалности. О њиховој историји, култури и начину живота, ипак је мало тога познато. Често се не зна ни за тешке услове живота којима су у већини земаља често изложени. На простору Европе, Синти и Роми живе уназад барем 600 година. Потичу из Индије одакле су се кретали на запад током неколико векова. Иако се њихов број у појединим земљама повећавао, ови народи чине историјску мањину у Европи. У земљама на Дунаву, посебно у Словачкој, Румунији и Бугарској број припадника Синта и Рома врло је висок, тј. чини отприлике 10% становништва. Стога је култура Синта и Рома у тим земљама посебно видљива. Нажалост, Синти и Роми не припадају само етничкој, већ и социјалној мањини. Велики део припадника ових народа живи у сталном сиромаштву погођен незапосленошћу и социјалним искључивањем.
Више информација: Википедијa - Роми
(Слика: Две Ромкиње; Извор: из личне архиве)
Сахер торта је чоколадна торта са мармеладом од кајсије (марелице) и чоколадном глазуром. Представља специјалитет бечке кухиње, мада нема заштићену ознаку географског порекла. Према предању, кнез Метерних је 1832. године наредио дворској кухињи да створи посебни дезерт. Пошто се главни кувар разболео, шеснаестогодишњи шегрт Франц Сахер морао је преузети посао – и осмислио је основу Сахер торте. Франц је тада био на другој години заната.
Више информација: Wikipedia - Sachertorte
(Слика: комад Сацхер торте са шлагом; Извор: Пикабаи)
Када се спомене сир, већина помисли на француске сиреве. Међутим, и Словачка има богату традицију производње, и то овчијег сира. Корбачик је врста плетеног сира који се производи у димљеној и недимљеној варијанти.
Више информација: Wikipedia - Korbáčik
(Слика: сир на тањиру; Извор: Нађа Храпкова)
Гигантски амфитеатар у Пули шеста је највећа грађевина своје врсте, изграђена у римском стилу. И данас је то место културе и историје, па се понајвише користи у културне сврхе. Није познато по чијем налогу је саграђено, а проширење је затражио цар Веспазијан. Просторије за гладијаторе и звери сачуване су до данас и налазе се испод арене, а у њима је смештена стална изложба „Маслинарство и виноградарство Истре током Римског периода“. Арена може примити 23.000 посетиоца. Раније је из арене било могуће посматрати битке на мору организоване уз оближњу обалу, али су касније те битке замењене воденим борбама у самој арени.
Више информација: Википедијa -Амфитеатар у Пули
(Слика: Амфитеатар, арена Пула; Извор: Пикабаи)
Молдавски осликани манастири у Буковини, Румунији, чине скуп црквених здања познатих по својим раскошно осликаним фасадама живих боја. Изграђени су у 15. и 16. веку по налогу молдавске кнежевине, а повезује их војвода Стефан Велики, који је након сваке добијене битке саградио по један манастир. Од 1993. односно 2010. године неки од ових манастира уврштени су на УНЕСКО-ову листу светске културне баштине.
Више информација: Википедијa - Цркве Молдавије
(Слика: Цркве у Молдавији, Буковина; Извор: Пикабаи)
Даривање шарених јаја у Украјини саставни је део хришћанског ускршњег обичаја. Боје се наносе на јаја посебном методом: воском се цртају узорци који се затим боје различитим нијансама.
Више информација: Википедијa - Ускршња јаја
(Слика: Фарбана јаја; Извор: Пикабаи)
