„Гвоздена врата“ представљају споменик природе на Дунаву између Карпата у Србији и Банатских планина у Румунији. Током свог тока Дунав се због притока све више шири и досеже ширину од 200 метара. Затим се услед сужења, ширина реке пред „Гвозденим вратима“, смањује на 80 метара, те су до 1970-тих година „Гвоздена врата“ сматрана најопаснијим делом дунавског тока. На овом месту, налази се највиша камена скулптура Европе, висока 55 метара статуа, која приказује дачанског краља Децебала. После Првог светског рата Србија је постала део Југославије. Напетости између етничких група доводе до распада Југославије 1991, а шест република постају једна по једна независна. Иако је крај рата званично проглашен 1999, и даље је долазило до оружаних сукоба, поготово на Косову и Метохији. Током 2003-2006. држава је носила име Федерација Србије и Црне Горе, а 2006. добија назив Република Србија.
Више информација:
Википедијa - Ђердапска клисура
Википедијa - Децебал
(Слика: Децебал; Извор: Бертрам Вегемер)
У мађарској кухињи постоје јела која су добро позната и изван граница земље. То су углавном јела која могу задовољити и највећу глад, као што је случај с пуњеном паприком – једним од омиљених главних јела. То је сјајна прилика да се искористи ово поврће, које у Мађарској одлично успева. Коришћењем паприка различитих боја ово јело изгледа још примамљивије. Смеса за пуњење се састоји од млевеног меса, пиринча и зачина. Пуњена паприка се кува у сосу од парадајза и сервира уз слани кромпир или бели хлеб. Управо је уз помоћ паприке мађарски лекар Albert Szent György 1937. године освојио Нобелову награду. Рођен је 1893. године у Сегедину, највећем подручју узгоја паприке у Мађарској, где је открио витамин Ц управо у овом поврћу. Доказао је да један кубни центиметар сока од лимуна садржи 0,5 мг витамина Ц, а једнака количина паприке 5 до 7 пута више.
Више информација: Wikipedia - Hungarian cuisine
(Слика: Шарене пуњене паприке у лонцу; Извор: Пикабаи)
У Молдавији постоји доста великих винских подрума. Крикова представља једну од највећих збирки вина на свету, па је називају и подземним градом. Лавиринт тунела дужине 120 км није могуће обићи пешице. Температура ваздуха константно износи 12 степени Целзијуса уз висок постотак влаге, што су најбољи услови за складиштење готово 30 милиона литара вина. Бројни су државници и премијери већ посетили овај познати вински подрум и у њему поседују сопствени мали вински депо, као нпр. немачка канцеларка Ангела Меркел и први астронаут у свемиру, Јуриј Гагарин. Руски председник Путин је 70. рођендан прославио у једном од раскошно уређених подрума.
Више информација: Wikipedia - Cricova (winery)
(Слика: бачве у винском подруму; Извор: Бертрам Вегемер)
Тријумфална капија или славолук Кишињев (Chișinău) назива се још и Светим вратима јер се налази у линији са звоником и катедралом. Славолук је саграђен како би се у њему сместило звоно које није могло стати у торањ катедрале. Посвећен је победи руских снага над турском војском у рату који је трајао од 1806. до 1812. године. Поред великих звона у унутрашњости славолука са спољне стране се налазе врло лепи сатови. Због тога је овај славолук уврштен на пето место најлепших грађевина тога типа.
Више информација: Wikipedia - Triumphal arch, Chișinău
(Слика: Тријумфална капија, славолук Кишињев; Извор: Пикабаи)
